problemi oko malog sina

[Halima]

Esselamu alejkum

Ono što hoću nije lako objasniti u kratkim crtama, pa možda odužim...

Naime, imam dete iz prvog braka, koji je bio sa čovekom koji nije praktikovao svoju veru Islam, a ja tada nisam bila u Islamu. Dete je začeto i rođeno u takvoj situaciji. Posle nekoliko godina, Allhovom voljom sam primila Islam. Moj muž to nije tada hteo prihvatiti i nastali su problemi. Došlo je i do razvoda braka, a dete je sudskom odlukom dodeljeno meni. Napomenuću da nismo bili šerijatski venčani (već samo u opštini), iako sam nakon primanja Islama to želela, ali moj muž je bio jako nemaran... Ono što mene brine jesu problemi sa mojim detetom. U velikim smo iskušenjima. Njemu je sada 7 godina i završava I razred osnovne škole. Izuzetan je đak što se tiće sposobnosti i talenata, ali i u školi i u kući problem je njegovo često loše ponašanje, drskost, inat, nervoza.... Ima nagle promene u ponašanju, naglo menja raspoloženja... Sasvim je moguće da je sve to posledica prolaska kroz težak proces razvoda. Napomenuću da sada komunikaciju sa ocem nema redovnu, i to je na savesti oca. Takođe, jedan veliki problem koji je postojao oduvek, i još uvek postoji, jeste mokrenje u krevet. Lekari nisu našli fiziološke uzroke, a takođe ni psiholozi psihološke. Da li je možda po sredi urok ili sihr? Moguće je. Moj sin je veoma lep, inteligntan i duhovit dečak. Ispoljava veliki stid i samoprekor zbog mokrenja, a ima i jako slabo samopouzdanje. Trudim se da ga odgojim u Islamu. On je veoma lako i spontano prihvatio saznanje o postojanju Boga, gajba..., takođe ga podstičem da obavlja namaz zajedno samnom, što on i čini. Iako postoje te nagle promene u ponašanju, on ume biti veoma strpljiv, odan i poslušan dečak, koji se trudi da razume... ... U međuvremenu sam se ponovo udala, za muslimana koji praktikuje Islam. On je prihvatio moga sina, i živimo svi zajedno, ali sada posle nekog broja meseci zajedničkog života, vidim da je to prihvatanje ostalo samo na rečima, a dela izostaju. Meni je teško da u isto vreme pružim sve što je potrebno obojici, kad njih dvojica nemaju nikakvih dodirnih tačaka u svakodnevnom životu, i stalno imam osećaj da sam obojicu izneverila. Pokušala sam razgovarati sa mužem o njegovom odnosu sa mojim sinom, ali on se uvek pravda lošim ponašanjem moga sina, kao preprekom da njih dvojica ostvare kontakt. To ne vidim kao dovoljno dobro opravdanje, pa sam razočarana u muža. To osećanje mi dodatno otežava situaciju i čini me nervoznom, tužnom, pa čak i ljutitom i agresivnom. Želim u svemu ovome ojačati prvo sebe, da bih onda mogla pomoći svome sinu...

Svi saveti su dobrodošli...

[Mirza]

Selam alejkum

ja mislim da je to jos trauma razvoda braka. Nekako dvije stvari roditelj koji je prosao kroz razvod braka nesmije uradit

1.) Pricat lose o drugom roditelju ..... To dijete shvati kao da ga neko tjera da odabere izmedju jednog ili drugog. Tako da bilo koje komentiranje drugog roditelja nije pozeljeno u prisustvu dijeteta.

2.) Uposto je musko dijete, treba mu veza ili neka identifikacija sa drugim muskarce. ..... U normalnim okolnostima, i poslje razvoda braka, otac mora komunicirat sa dijetetom. Ako se to ne desi djete se osjeca kako napusteno, i samog sebe krivi na tome. Osjeca se kako da nije dovoljno dobar da ga otac/majak voli. Neki muski lik u zivotu muskog djeteta je od velike bitnost. Nije nista drukcije ni sa zenskim djetetom samo drygi su razlozi.

Tako ... eto da te dragil Allah ucvrsti.


Selam alejkum

[bjela ruza]

Selam alejkum Halima,

Poslala sam ti privatnu poruku pogledaj.

[sadaka]

Esselamu alejkum

Ono što hoću nije lako objasniti u kratkim crtama, pa možda odužim...

Naime, imam dete iz prvog braka, koji je bio sa čovekom koji nije praktikovao svoju veru Islam, a ja tada nisam bila u Islamu. Dete je začeto i rođeno u takvoj situaciji. Posle nekoliko godina, Allhovom voljom sam primila Islam. Moj muž to nije tada hteo prihvatiti i nastali su problemi. Došlo je i do razvoda braka, a dete je sudskom odlukom dodeljeno meni. Napomenuću da nismo bili šerijatski venčani (već samo u opštini), iako sam nakon primanja Islama to želela, ali moj muž je bio jako nemaran... Ono što mene brine jesu problemi sa mojim detetom. U velikim smo iskušenjima. Njemu je sada 7 godina i završava I razred osnovne škole. Izuzetan je đak što se tiće sposobnosti i talenata, ali i u školi i u kući problem je njegovo često loše ponašanje, drskost, inat, nervoza.... Ima nagle promene u ponašanju, naglo menja raspoloženja... Sasvim je moguće da je sve to posledica prolaska kroz težak proces razvoda. Napomenuću da sada komunikaciju sa ocem nema redovnu, i to je na savesti oca. Takođe, jedan veliki problem koji je postojao oduvek, i još uvek postoji, jeste mokrenje u krevet. Lekari nisu našli fiziološke uzroke, a takođe ni psiholozi psihološke. Da li je možda po sredi urok ili sihr? Moguće je. Moj sin je veoma lep, inteligntan i duhovit dečak. Ispoljava veliki stid i samoprekor zbog mokrenja, a ima i jako slabo samopouzdanje. Trudim se da ga odgojim u Islamu. On je veoma lako i spontano prihvatio saznanje o postojanju Boga, gajba..., takođe ga podstičem da obavlja namaz zajedno samnom, što on i čini. Iako postoje te nagle promene u ponašanju, on ume biti veoma strpljiv, odan i poslušan dečak, koji se trudi da razume... ... U međuvremenu sam se ponovo udala, za muslimana koji praktikuje Islam. On je prihvatio moga sina, i živimo svi zajedno, ali sada posle nekog broja meseci zajedničkog života, vidim da je to prihvatanje ostalo samo na rečima, a dela izostaju. Meni je teško da u isto vreme pružim sve što je potrebno obojici, kad njih dvojica nemaju nikakvih dodirnih tačaka u svakodnevnom životu, i stalno imam osećaj da sam obojicu izneverila. Pokušala sam razgovarati sa mužem o njegovom odnosu sa mojim sinom, ali on se uvek pravda lošim ponašanjem moga sina, kao preprekom da njih dvojica ostvare kontakt. To ne vidim kao dovoljno dobro opravdanje, pa sam razočarana u muža. To osećanje mi dodatno otežava situaciju i čini me nervoznom, tužnom, pa čak i ljutitom i agresivnom. Želim u svemu ovome ojačati prvo sebe, da bih onda mogla pomoći svome sinu...

Svi saveti su dobrodošli...

Selam Allejkum Sestro

Osaburi se Sestro ,nemoj previse forsirati muza ili sina ,da bi oni dvoje uspostavili jedan dobar odnos ,nije lako ni jednom ni drugom .Oni su sada ko dva razlicita sveta ,ostavi na trenutak da se kocke same slazu i budi zadovoljna svakodnevno nihovim dobrim ucinkom medzu njih dvoje ,makar to bilo i 10 %.
Nemoj previse sa recima muza gnajviti i tretirati ga kao krivca svemu tome,ako mu hoces nesto reci i posavetovati ,neka to bude nekim Kuranskim ajetima i hadisima Muhameda a.s , (pritom ne pokazati svoj izraz ljutitog lica ,nego biti blaga iu svom govoru i sa lepim recima)kao sto ti rece da on praktikuje Islam Ellhamdulah i primice to od tebe InsaAllah lepo ,da bi ga to potaklo na razmisljane koji ce roditi plodom InsaAllah u odnosu na svoje ophodzenje ,tipa ,kako on nije dobar prema tvom sinu i uvek je on kriv itd.Jer ce on sa tim recima tebe oceniti osobu kao da branis svog sina i kao da si uvek na njegovu stranu ,a on ce stime imati neki osecaj u tom trenutku kao stranac u svom rodnom kraju.
Reci svom sinu da uvek u svom susretu sa tvojim muzem nazove Selam to ce dati velike rezultaete InsaAllah.
Sto se tice mokrenje u krevetu kod tvog sina .Prouci mu na med i na vodu po 7 puta Fatiha ,Kul- huvallahu,El-felek,En-nas i Ajetul-Kursija,insaAllah bice dobro.
Selam Allejkum i neka vam Dragi Allah olaksa to vam zelim iz sveg srca.
Amin.