Samo za žene

[elzina]

Pokornost, poslušnost..... i internet

Ja nažalost ne poznajem dovoljno teoriju i istoriju islama, pa molim ONE koje znaju više da odgovore.

Iz ličnog iskustva mislim da pitanja oko poslušnosti mužu i pokornosti Stvoritelju u stvari treba da se upotpune. Žena je zbog niza razlika (dobrih i sretnih) obavezna na poslušnost mužu. Može odlučiti hoće li njena poslušnost proizaći iz ljubavi prema njemu ili straha (gubitak imovine, statusa, sramota..) ako ga iznevjeri, ali takođe ima i izbor da njena poslušnost dolazi od pokornosti Stvoritelju koji je naložio jednim da se brinu o drugim, a svi će položiti račun o svojim obavezama.
Kada u svom životu sama sebi stavi u obavezu da čuva čast i imovinu muža u odsustvu i prisustvu njegovom, a u težnji da ispunjavajući dunjalučke obaveze zasluži akobogda ahiretske nagrade zar to znači da je njeno dalje funkcionisanje u društvu ili porodici zanavijek zaključano, njen samorazvoj ili napredak u karijeri, hobiju, nečem što je raduje ili problemu koji rješava zauvijek ostavljen na tom nivo na kojem se nalazi. Pa nije valja da korištenje savremenih sredstava komunikacije mora biti mjereno aršinom nekog ko draška i raspaljuje strasti na taj način ( ovo ne kažem da uvrijedim , iz nerazumijevanja ili osude, jer niko ne zna čime će biti iskušan), već da naglasim da postavljati pitanja, tražiti odgovore ili informacije je pozitivan proces. Ovdje imam samo jednu ogradu. Udata žena ipak mora imati odobrenje ili saglasnost muža prije nego uputi pitanje ili se upusti u razgovor sa muškarce u smislu sa kim će razgovarati i o čemu ako su problemi zajednički ( makar ovo nekada bili i jako teško).
Da li se meni čini ili nekada naši najbliži braća, muževi, očevi... podižu ograde i kada jeste i kada nije potrebno?
Kada jednom donesem odluku da živim islam, koliko mogu, zar nisam sama postala svojih obaveza i zar mi zaista treba tutor kada uključim računar ili mi je dovoljna moja savjest ( uz gore navedenu granicu, koju želim da poštujem, jer svi smo slabi i samo ljudi ili žene) ili mi treba zabraniti da koristim išta savremeno od vremena goluba pismonoše pa do danas, a sve za moje dobro?

Voljela bih da čujem šta misle druge članice ovog foruma? Vaša iskustva, iskustva vašim prijateljica i sl?

[H@n@]

Selam

Teska tema, mei bar tako pada...ne znam zasto si rekla "samo za zene", kada je ovo itekako muska tema. Ja bi bar voljela cuti misljenje svih.
Nadam se da ce se razraditi ovaj nas zenski kutak.

[elzina]

H@na, hvala za javljenje. Bilo bi zaista lijepo imati na ovom forumu nekoga ko može brzo i jasno odgovoriti na neka "čisto" ženska pitanja. Ja lično dugo nisam znala osnovna pravila oko učenja Kurana, ili zikrova i sl. u vrijeme mjesečnice i to je sigurno uticalo na liječenje.
Ova teme koju sam navela je samo jedna od mnogih, jer kada jednom počneš praktično živjeti vjeru zaista budeš u situacijama u kojima ne znaš šta bi. Pravilno je, nije pravilno...?
Meni lično, posao je zahtijevao dnevnu komunikaciju, usmenu ili pisanu sa više desetina klijenata od kojih je većina muška.
To nije bio razlog da napustim posao, ali rođenje mog djeteta jeste. Jesam li pogriješila?
Sve se dešava zbog nas samih, i ponekada je teško naći načina da vidiš sebe i svoje pogreške, a razgovor tu silno pomaže, kao i iskustvo drugih.
Pokušavam jednostavno preispitati, trenutno, svoje polaziše, svoj nijet za svaku pojedinu stvar koju činim i to mi i pri naizgled teškim ustupcima ili odustajanju od nekih stvari dopušta da osjetim lakoću i sigurnost.